РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА ЗА СТРАСНУ СЕДМИЦУ И ВАСКРС

 

 

Недеља

21. Април

Улазак Господа Исуса Христа

у Јерусалим (Цвети)

Св. Литургија

10.00 ч.

Понедељак

22. Април

Литургија Пређеосвећених дарова

09.00 ч.

Уторак

23. Април

Литургија Пређеосвећених дарова

09.00 ч.

Среда

24. Април

Литургија Пређеосвећених дарова

09.00 ч.

Четвртак

25. Април

Велики Четвртак

Св. Литургија

09.00 ч.

Четвртак

25. Април

12 јеванђеља о страдању Христовом

18.00 ч.

Петак

26. Април

Велики Петак - Изношење плаштанице

18.00 ч.

Субота

27. Април

Велика Субота

Св. Литургија

09.00 ч.

Субота

27. Април

Васкршње јутрење и Поноћна Васкршња Литургија

23.00 ч.

Недеља

28. Април

ВАСКРСЕЊЕ ГОСПОДА

ИСУСА ХРИСТА

Васкршња Литургија

09.00 ч.

Понедељак

29. Април

Васкрсни понедељак

Св. Литургија

09.00 ч.

Уторак

30. Април

Васкрсни уторак

Св. Литургија

09.00 ч.

 

 

 


СВ. ВЛАДИКА НИКОЛАЈ

СРЦЕ УЗ ЧАСНИ ПОСТ

Посла Бог духа сина Својега у срца ваша, који вапије: Авва, Оче! (Галат. 4,6).

 

1. Зашто нам је наређен пост? Мислим зато да би се сетили бољега сродства свога. Да би се сетили да нисмо само сродници земље него и небеса, и то најпре небеса. Да би се сетили да смо племићског порекла, и да је Отац наш сам Цар небеса и земље.

2. Зашто нам је наређен тако строг пост од мајке Цркве Православне? Несумњиво зато, да би своју мисаону снагу скренули са свакодневних ситних брига и замислили се о ономе што је главно и што је основно. Да би се сетили свога порекла и свога правога пута и своје праве вечне отаџбине.

3. Знаш ли, дете моје, зашто нам је мајка Црква Православна наредила пост? Свакако зато да би се сетили, да и ако смо од земље створени није нас земља створила, јер је и њу неко морао створити. Да би се сетили неба које носимо у себи, у земљаној опни телесној. И да би умели одвојити небеско од земаљског у нама, и бесмртно од смртног, и непролазно од пролазног, и путника од путникових кола.

4. Главно и основно у човеку јесте срце. У срцу је крв, у крви је душа, у души је дух. Месано срце и крв су од земље и к земљи теже; душа и дух су од небеса, зато к небесима теже. Отуда се и може говорити о срцу у срцу, то јест о срцу духовном у срцу месаном. Јер да није тако. како би Свезнајући могао рећи: из срца излазе зле помисли, лаж и хула? Како би то могло изаћи из меса и крви? Гле, то само може изаћи из душе и духа.

5. У души је дух, и дух покреће душу. Какав дух, онаква и душа. Ако је дух ропски и душа је ропска. Ако ли је дух божански, сва душа је божанска. Ако душа твоја прими од Оца Христовог онај исти дух који је био у Христу, онда тај дух чини и тебе сином Божјим. И тај дух у духовном срцу твоме, у сржи душе твоје, вапије к Богу: Ава, што ће рећи Оче!

6. Но има и духова не од Бога који покрећу душу против Бога. Научи се разликовати духове. Моли се Богу непрестано, да ти дарује Свога Светога Духа, то јест онога истога који је био у Сину Божјем Исусу Христу, и који је сишао на апостоле у дан Педесетнице, и који је био покретач душа свих светих и праведних људи до данас.

7. Уз ову пету недељу Часног поста ти ћеш понудити Богу срце своје. И кад се душа твоја успокоји, Бог ће ти послати Духа Светога да прими срце твоје. Да се усели у срце твоје и да га узме и заузме.

8. По чему ћеш осетити, да је прави Дух Божји дошао у срце твоје? То је лако и просто, кажу свети духоносци. По радости и утехи која ће се разлити по целом бићу твом. По миру и тишини у срцу своме. По сили и снази и светлости у теби. А нарочито по томе што нећеш моћи друкчије говорити Богу него: Оче!

9. Због тога ћеш благосиљати ову недељу Часног поста, и благосиљаћеш оне свеце Божје, који установише пост. И бићеш благодаран мајци Цркви Православној што те је научила посту. Јер ћеш увидети добит од поста, и пост ће бити оправдан пред разумом твојим.

 

Богу нека је слава и хвала на век века. Амин.

 


Поклоничка Посјета у манастир Лепавину

у 9. Децембра 2017

 

http://manastir-lepavina.org/vijest_cir.php?id=8771

 

 


Установљавање Божићног поста, као и других вишедневних постова се односи на древна времена хришћанства. Већ од IV вијека свети Амвросије Милански, Филистрије, блажени Августин помињу у својим дјелима Божићни пост. У V вијеку је о Божићном посту писао Лав Велики. Првобитно је Божићни пост трајао за једне хришћане седам дана, а за друге – мало дуже. На сабору 1166. године који је одржан у вријеме константинопољског патријарха Луке и византијског цара Мануила свим хришћанима је било наређено да поштују 40-то дневни пост уочи великог празника Христовог Рођења.

 

Антиохијски патријарх Валсамон је писао, да “је сам свјатијеши патријарх рекао да иако дани тих постова (Успењског и Божићног) нису одређени правилом, потрудимо се међутим да слиједимо неписано црквено предање и дужни смо да постимо …од 15. дана новембра”. Божићни пост је последњи вишедневни пост у години. Почиње 15./28. новембра и траје до 25. децембра /7. јануара, траје четрдесет дана и због тога се у Црквеном уставу назива Четрдесетницом, као и Велики пост. Пошто пост храном почиње на дан празника светог апостола Филипа (14. новембра по старом), онда се још назива и Филиповим.

 

Божићни пост је зимски пост, и служи нам за освећење последњег дијела године тајанственим обновљењем духовног сједињења са Богом и припремом за празновање Христовог Рођења. Лав Велики пише: “Само поштовање уздржања је одређено у четири временска периода, како бисмо у току године спознали да нам је непрестано неопходно очишћење и да при расијаности живота увијек треба да се трудимо да постом и милостињом чистимо гријех, који се умножава због тјелесних слабости и нечистоте жеља”.

 

Према ријечима Лава Великог, Божићни пост је жртва Богу за сакупљене плодове. “Као што је нама Господ подарио овоземаљске плодове, - пише светитељ – тако и ми у вријеме тог поста треба да будемо дарежљиви према сиромашнима”.

 

Према ријечима Симеона Солунског, “пост Божићне Четрдесетнице изображава пост Мојсија, који је постивши четрдесет дана и четрдесет ноћи добио на каменим таблицама Божије заповијести. А ми, постећи четрдесет дана, созерцавамо и примамо живу Ријеч од Дјеве, не нацртану на камену, већ оваплоћену и рођену, и присаједињујемо се Његовој Божанској плоти”.

 

Божићни пост је установљен ради тога да бисмо се прије дана Христовог Рођења очистили покајањем, молитвом и постом, како бисмо чиста срца, душе и тијела могли са страхопоштовањем да дочекамо Сина Божијег Који се јавио свијету, и да би Му поред обичних дарова и жртви, принјели наше чисто срце и жељу да слиједимо Његово учење.